Moj kutak

Do zadnjeg dana, do zadnje noći, naša ljubav za bojovnike neće proći

Bilo je to godine,

kad je trebalo na branik domovine stati,

sa grbom na srcu i krunicom oko vrata,

dušmanu stoljetni san uskratiti.

Tako bez straha stali mladi hrvatski bojovnici,

cuvari svetinje naše,

zato ih nikad ne zaboravimo, 

i u njihovu čast dignimo čaše.

Nisu znali što ih sve čeka, 

hoće li se živi kući vratit,

ali su čvrsto jednu stvar znali,

da će sve zlobe dušmanu naplatiti.

Nije bilo hoćeš, nećeš,

za dom spremni su se rodili,

za grb sveti, 

Marija i Isus su ih kroz krvave borbe vodili.

Kroz što su sve prošli heroji naši,

da bi danas mi slobodni bili,

da bi s ponosom se Hrvatima zvali, 

nikoga se naš bojovnik ne plaši,

zato svako neka im se svim srcem zahvali.

I dan danas bojovnici biju boj,

protiv bolesti, tuge, praznine,

opustošene duše kao gole planine,

držte se vitezovi hrabri,

sve vas nebo i pravda čeka,

tamo gdje ništa ne boli,

sa dragim Bogom da vas pokrije

 kao u hladnoj noći topla deka.

Poklonimo se njima,

našim hrabrim vitezovima,

pažnju im dajmo u sve dane koje nam Gospodin daje,

pomolimo se da im život u zdravlju što dulje traje.

Znajte dragi bojovnici,

ima nas koji drže do vas,

do zadnjeg dana, do zadnje noći,

naša ljubav za bojovnike neće proći,

i sve dok je vas da stojite kao štit nasoj domovini,

NIKADA, ALI BAŠ NIKADA, NEĆETE BIT ZABORAVLJENI!